Пастир

791

чицу од лозе Обреновића — српских просветитеља, и молимо се Богу, да у њему Срби1а дочека остиарење оне велике идеге (мисли) коГа Ге руководила нозаборављеног кнеза Срб 1 пе — Михаила Обреновића; помолимо се о доброг души нашег блаженопочившег кнеза, за кога црква нагаа сврши данас „ надгровно ридапте .“ 0! да Ге овде гроб великог кнеза Михаила , ко неби бл. слушатељн са сузним очима загрлио ладну стену ко1а покрива великог патриота српског и са сузним очима помолимо се овим речма: упокои Гди д<{шг( у С0Г||идг ® ' ГКП1 = г иЈ к ?> м^кст^к скктл^к кх м^кст^к зллчн^к, кг лчкстк покоинк идкже прискфлетг скктг лицл Амин.

Светнтељн Кнрнл н ГОетоднГе-

(Наставак.)

?

„А зашто се — настави иконоборац — молите крсту на коме нема никака натпиеа, а икону не вермате ни у што па когог пема написана имена?“ „Сваки ле крст — одговори Кир. -— као и христов крст, а на иконама ниГе све Гедан исти лик.“ — МогсиГе — рекне АниГе— запретио Ге да се не праве свачша „подобига,“ а ви правите и њима се молите?“ „Да 1е Могсше рекао — одговори философ — не правите никака подобига, дао бих ти за право; али он Ге казао „ вс 1 акаго.“ А то значи да се не забрањуГе правити оно коГе Ге достогно. Ето тако су се упражњавале у „задевицама“ паметне главе тога доба.

Константина младића од 24 године — 851. — пошљу на научну расправу турском мелетинском Емиру. Тада су учевне и цивилизоване муге уважавали Фотша и слушали о великог његовоГ учевности, имали су с њиме нрепирку и у опште радо су се препирали са Хришћанима поносећи се сваки свогом „ дталектииом.“ Па зато су и послали тамо