Пастир

792

Кна као наГречитиГега. Причагу да су тамо у том мусломанском пределу куд су Кна послали заГедно живели и Турци и Хришћани, и често се гложили између себе због вере. Турци мислише да понизе Хришћане пред њиховим фило. софом па нзмолугу на хришћанским кућама ђаволе и рекну Кну: „де погоди ФилосоФе шта то значи?“ Философ им одговори: „видим ђаволске ликове и држим да у тим кућама живе Хришћани,- Гер знагте да ђаволи не могу с њима загедно да живе, већ бегауу од њих напоље. А на чшм кућама нема их споља, они су зацело унутра! — Лепо га приме и угосте. На гозби му!е посуктагу са питањима: Наш Ге пророк Мухамед и ми се сви држимо његова закона, а ваш Ге пророк Христос и ви тумачите његов закон од сто руку и радите шта ко хоће. Даклен? Философ им на то овако одговори: „Наш ге Бог исто што и пучина морска, многи га траже па се отискуђу на пучину. Разумнч добиГу паметно богаство, преброде мирно море и онет се натраг врате, а неразумни навезугу се на трулим еклапежима^ па понегда сви се подаве а понекад истина и избаве се, али због претрпљена терета и умора падну у лењост. А вама Ге вера узацак и плитак поточић, па га и мали и велики од милости прескачу.“ „А зашто се ви не владате — запитаГу га — као што вам ге Христос заповедио. Зашто не окренете и други образ ономе, кош вас по Гедном удари, него на против дижете оружге на свакога ко вам зло ради?“ Истина — одговори Кан — то Ге Бог рекао; али он Ге рекао: „„веће од ове љубави нико на свету не може имати од онога, кош би положио душу своху за другове своге.““ Па зато и ми ово због другова наших чинимо; да не би они уз телесно своГе робовање предали у ропство и душе своге.“ После многих оваких богословских задевица Турци му кажу да се чуде његово! учевности и његову разуму. На то им Кан овако одговори: Гедан човек наиуни своГе ме-