Пастир

778

под овим лепим покривачем човек беше оно, што и беше на самом делу. Но и Христос доходи данас на земљу, да донесе људма мир, прави, истински, каквог свет оваГ немогаше донде да створи. Његова божанствена ФилосоФИГа неограничава се само тим хедним, да да људма одлучна правила, коха се могу допадати само Гедном голом разуму, али нису кадра да залече ране срца. Његова ФилосоФИГа доноси и срество, кошм се лечи и сами извор зала, кошм се лече страсти. Ево правог мира! Ево спокохства! Ми рекосмо — да охолост као прва и наГвећа страст беше и извор свиху сукобица и нереда, кохе цепаху срце људско и недаваху људма мира. Да, каквих грдних бохева, каквих грдних међусобних ратова нихе се рађало, од ове само Гедне страсти? Каквим ли потоцима крви она нихе оквасила земљу? Историга народа и царстава, царева и победилаца, историха свиху векова и свигу племена, шта Ге друго, ако не исторта зала и невоља , кошма охолост од непамти-века прогутаваше милиуне људи!? Но сви ови спољни догађаш бехаху, тако рећи, само хедна слнка оних неспокохстава, коха охоли човек носаше у унутрашњости свохох. Жеља — узвисити се над другима, сматраше се за врлину, умереност -— за плашљивост. Тедан човек доводио Ге у збу нило цело отачаство, обарао законе, обичаге, остављао милиуне људи несрећнима само зато, да уграби прво место међу њима; и име његово, попрскано крвљу свохе браће. славило' се у летописима и спомену, и хитар злочннац постахаше тако нахвећи човек свохега века. Па и средња и нахнижа класа људи небеше боља од ове. У царству тиранихе царухе само хедан страх и пезчовечност. Хиљадама невиних пропадало Ге само зато, што 1е на њих падало подозрење; Начелници без сваке одговорности тиранисаху над потчињенима; потчињени злоумишљаваху против начелства- А одовуд — завере, буне; с друге стране