Пастир

777

кумиру, већ у духу и на небу. Таквим начином сва васиона променуге лице сво^е. Бог Гедшш, кога незнађаше ни премудрост елинска, ни начитаност равинска, открива се сада и патросттем разуму и пастирима витдегемским: Он ступа тако рећи, у првашња права своГа. Његово име славн се сад свуда, његова служба служи се ио целоме свету. Ево прве радостн, првог блага, ко1е доноси нам рођење христово! ево прве и значаше радости, коГу пресрећа и небо, н земља, и анђели и челов^ци. П. Друга радост ко1у нам доноси рођене Христово, то 1 е шго нам доноси мир на земљи. Слава во вишчих Богу и на земљи мир. Но зар тога мира небеше пре на земљп? Зар небеху сви народи покорени скиптру римском. те под жељезном руком свошх деспота, ћутаГући ношаху трпељиво, Гарам охолих владика земаљских? Зар небеше и сами Рим после грдних немира грађанских — кош опустошаваше зидове његове, слао изгнанике по свима острвима и пустињама, пунећи Европу и Азшу са крвљу суграђана свошх, — зар небеше, велимо, и сами оваГ Рим, већ се одморио од ужаса свиГу ових нереда и побуна, и тединивши се у годну власт Цезара, створио у ропству таковоме мир , каквим се ниге могао наслађавати ни у време слободе? Да, васиона беше мирпа , спокоша. . Но таГ мир , та1 поког беше лажан, спољашан. Људи удаљени од Бова, предани у наруче своге страсти, свошх грешних жеља, и развратних наклоности, немогаху наћи мира, — Гер га тражише у самом извору свога неспокогства и заблуде. ФилосоФТа узимаше на се ту бригу; но она доносаше људма тек неко магновено уздржање од страсти, али опет остављаше 1 ад и заразу у срцу. То беше мир охолости, надутости; то беше покривач, кош украшаваше епољашност, и