Пастир

798

да засите свогу страст, а они ти онда ударе у клевету и опадање, ружење и оговарање т. Г. клету неслогу, да она бар порушк оно, што они сами саграднти не могаше — не хтегае. — Но будале су то браћо, а не мудри н паметни људи; Гер заман се отимати, заман усиљавати, оно да изгледамо, што посебице нисмо и не можемо бити. Шта ће Гедан противу стотине, шта ли стотина противу хиљаде? Више руку, па више и рада, — више глава, па више и памети; гер што хедан не може, више ће их моћи. — Та Гедна боља само, па ма како, да си здрав, треба ти одма туђа рука, да те напош, туђа рука, да те нарани, — туђа снага, да те дигне и намести. — А хедна несрећа, па одма, Гао и помагах, оде богаство, одоше новци! шта ћу и како ћу, дуг Ге век а мора се хести ? помозите браћо брату своме! Зато упамтимо добро ону речицу: ,,рука руку а образ обадве — „Гедан за све а сви за хедног,“ Гер — „у снопу Ге хачи прут.“ Сетите се и оног: кад се бродари отискоше на море широко, дубоко — те удари бура и холуха, хоће да их потопи. Уилашише се бродари, хоће подавити се, те им ни гроба знати се неће! Устрављени, остави их слога, а на крму попе се неслога, те свак за се поче се бринути, призивахући у помоћ светога Николу, да их избави беде и напасти — да им спасе брод, спвсе живот. Ал’ глас са висика загрми овах: „сложно на посао, хер у слози хе Спас. — помозите се сами, на вам и моха помоћ изостати неће!“ И бродари молећи Бога и светога Николу, слошки се одупреше бури и холуш — те се спасоше. Угледахмо се за то и ми браћо на ове бродаре, те слошки на посао Сваки свопн дужности нека одговори: као члан отачбине и члан народа, члан општине и члан породице, те ће увидети прихатељи и неприхатељи наши да ако смо до сад рамали, да од сад нећемо; хер узвншени владар потврди нам „Закључке Сабора“ нашег, желећи тиме, да слошки