Пастир

802

хошјто у петпагестом пеку; и гарам кош опо меће на наројс, нихе нимало влажиш , нгпе нимало тежи, од Гарма султапеких. (сваки дан подмеће М. Равле Русиш ове тежње, а она иа њлх и непазиЈ. Источним питањем иде се на то, да се решн, да лн ће Цариград припасти западног цнвилизациги или цивилизациш руекој, да ли ће ои уживати слободу католичких народа. или ће вити смрвљен, нод деспотизмом московским. Политичари измишљаваГу разна срества: ратове, уговоре, алиЈанциГе. Али то невреди ништа. РусиГа напред\ 1е Геднако. {^Треба п>ш казати да ни пана,, ни Мопс1е, немогу Ге задржати да не напредЈче!) „Тако Суверен Првосвештеник подиже глас; он виче становницима Истока: Уђите у захедшшу са католицима ; и ова реч, кога раздире све завесе, учиниће да се роди ново реигење. Кад становници Исгока оставе 1ерес, н сагедине се са црквом католичком; то Ге у гедном тренутку везан Цариград и Запад; тоГе Гедна провала непрекорачна ископана између Цариграда иРуспге; то Ге протекторат РусиГе над Хришћанима, у његовом основу разрушен, и ељествено политика руска. губн на Истоку свогу маску и њена срества за рзд. СКанва дубљина погледа политичких!) Грци нису везани с Русима ни по Гезику, ни по историш, ни по пореклу, ни по обичашма. Међу њима нема никаквог другог сроетва, осим религшозног Гединстеа оно дакле постош међу њима? Паписте то обично одрнчу; господине Равле, ви сте Геретик што то говорите); кад се то уништи, они постаГу Гедан спром другог туђини и политика руска принуђена Ге да тражи неки нов правац. „Уништење велике Гереси источие, био бн дакле за РусиГу много страховитиЈи удар, него освојење Севастопоља, и морална сила Свете-Столица, била би много гача препрека ширењу руске силе, него саГузне воГске Француске и Инглиске. Руси/а неће пренебрегнути шшакво ерество, да препречи подобан резултат. Може се очекивати, да ће Русша