Пастир

5

се Исус шпе Гавио рани1е на крштење а тим самим и на дело служења целом роду људском , то се обГасњава тиме, што хе био закон код Тудеча, да пико не могаше примити на се дужност народњег учитеља пре, док неби имао пуни 30 година. Окром тога потреба хе била да се по старим иророштвама (Мал. III. 1.) хави нре њега Предтеча, кохи би му спремио пут и исправио стазице хБегове. Исус, као безгрешан нихе имао нужде у покахању ни потребе да се крштењем очишћава од грехова, и но овоме кад хе захтевао да га Хован крсти, то нехе желео да прими тах знак на себе као знак очишкења , већ као знак оосвекења на евсче служење, као — ломазање од Бога. Хован хе без сваке сумње морао чути што пре о Иеусу Христу и знати за оне његове догађахе у Назарету и Витлехему, Гер хе био и доста блиски сродник Исусов. Осем тога Хован понахбоље беше спреман за дочек Спаситељ а и по овоме долазак Исусов могао хе поразити више њега но и кога другог. II ево види он нахсданпут пред собом Исуса, незна хош поуздано, да ли хе то Мееша, — да ли хе то онах, о коме писаше и прорицаше пророци, — и по овоме незна да ли он има права да крсти тога човека крштењем посвекења. Он осећа да му хе од нотребе нарочати знак од Бога, кохи би му све то протумачио, но у исто време осека , да хе тах човек несравнено већи од њега, и да по овоме он несме да га крсти крштењем, кошм кршћаше друге т. х. крштењем покагања. Он осети да би ваљало њему самом да се крсти од њега, па зато се и одговара овим речма: „љ\нћ ПОДОБЛ6Т2 КрХСТИТИСА 0'Г2 ТСБ'ћ, и гу ли грлдеши ко мнћ? 41 Но Иеус хе морао узети на се крштење Тованово, као знак посвекења свога, морао 1 е да се крсти крштењем његовим: тако хе то наређено од самога Бога, и нарушити га—значило хе нарушити правду : па зато му Христос и одговара: „остави и неговори засад ништа; тако нам треоа да испуаимо, I ј ■■ ■■■■'■[ д;’:; сваку правду.“ Хован хе морао ноеле овог ућутати и крфшти Ч