Пастир

7

ни. По овоме далеко Ге боље звати их по примеру Руса , светим данима,“ уколико заиста ми светишх дана од ових немамо, нити их можемо имати у животу Исусовом. Из овог узрока, а не зато, игго су ти дани : ,некрштени“ ■абранила 1е света црква у те дане свадбе и свадбена весеља, од Божића па до Богогавлења, т. п. да се неби са тим наругаила светоет ових дана, као гато Ге то имала св. црква у виду, и кад хе забранила свадбе у време поста. У очи Богогавлења крштаваху се у старо време они, кош су се иредходно спремали да ириме веру Христову и кош се називаху „оглашени.“ Они су дужни били таГ дан да посте, да се тако постом и молитвом спреме за евето крштење. — У оваГ се дан од старнне светила водица бого(авленева у спомен крштења Господњег, коге се. као што се причало догодило ноћу, а светнсе она и сада. Хришћани нрвих векова, — спремагући се да достошо одпразнугу празник БогоГавлења, и да се пречесте освећеном водицом у оваГ дан, — постилису га. Ово старо предање првих Хришћана, св. црква усвохи и нареди, да у таг дан посте сви Хришћани на сва времена. У оваг дан но правилу треба ! ести само Гедном, и то после освећене водице и свршене божанствене литургиГе Василига великог, кога се почиње вечерњем. Но ако се случи на вечер/е Богогавлења у суботу, или недељу, то ее у обично време служи служба Златоуста без вечерње, а воднца се евети непосредно по вечерњи у своге време, и строгост поста у ове дане ни1е баш тако нотпуна. Дан у очи БогоГавлења, као и у очи Божића, обично се зове по уставу „ сочељниколг 1 од сочива, кошм устав ограничава триезу у те дане. Сочиво, или латинско ,,8Гссиз“ значи осушено Гело, т. ј. оно, коге се спрема од еувога воћа и зрна пшенице, пасуља и т. д.

У нашем вароду ч\че се прича, да се свагда у очи БогоГавлења, ц то управо око пола ноћи, отварнГу небеса, и 1авља се Троичност