Пастир

44

вање целе немачке опобеди над славенима претвори у плач и кукњаву. — Ово овако прича љетопосац тога времена, Светопслк поставши сад славенски кнез, заузме се за славене, као што се заузимао и недаћни његов деда. Ожени се са сестром кнеза Чешког БоривоГа и закључи с њим савез противу свагу непригатеља. (Наставнће се.)

Духовна књижевност за 1868. год. Наша духовна књижевност 1ошт ге на врло ниском ступњу свога развића. Њог припада тек будућност, а о садашњости мало има шта да се збори. Две три књижице духовне садржине, ако се Гаве преко године на хоринзонту српском и то ге доста. Књиге духовне садржине, коге су изашле у прошлоГ години написане су људма из духовног „сословта“ сирГеч сталежа. Беседе епископа ужичког ХанићиГа. Беседе Василига великог на шестоднев од епископа у оставци Гаврила; и српска народна црква на канонично — историчном темељу од ТеоФана Живковића архимандрита бездинског. Књиге ове по унутарњем своме достоганству^ имаХу свака своге особености о коГнма ћемо ми у кратко неколико речи прозборити. И тако да отпочнемо са беседама епископа ужичког 1анићи1а, а доцниГе пропратићемо не само ове коге смо напоменули, но и друге коге би се Гавиле у нашоГ духовноГ књижевности. Истине хришћанске ка о догматичног тако и моралног садржага, тек онда могу бити погмљиве и користне за народ, кад се оне просто и 1асно излажу. По нашем мишлењу прост и необразован човек, неможе да погми сву силу и Гачину доказа. кош му се наводе разлозима поткрепљени науком. Он схваћа истину само тада, ако Ге она престављена просто ирема његовом разумевању. А у томе се баш и огледа уметност сваког проиоведника, кош познаГе средину у кошг живи, њено умно и морално стање,