Пастир

1 Ргаесербит Нопоп! Де ћаБепс1а со11аћтпе, ех сос! Тео(1 1Љ. 16. И4. 11.

се они одцепили. Добре поељедице од подобних 1 мера пока зале су се одма. Многи расколници понратила су се цркви православноГ, а и остале свохе Гединомишљенике убеђавали су на то. Но благоразумне мере православних епископа о уништожењу раскола, несу могле имати великог успеха. Много Ге остало у расколу људи, кош су илити због свохе необразованости, илити због уплива Фанатика, хтели слепо без сваке критике да сљедуху заблудама свохих предака. Старахући се ио могућности да доврше хединство расколника са црквом православном, епископи картагенске цркве решили су 410. год. да предложе донатистима с потпуном слободом мирно и захедно да развиде узрок узахамног цепахва, скупивши се ради те цели на сабор. Расколници с свохе стране, не гледећи на то , што су страшно били стешњени законима императорским примили су радо предложење православних епископа, не с тога без сваке сумње, што су они желели да се присахедине к цркви православнох, а зато, што су се надали, да ће на сабору моћи доказати да су прави што се одељаваху, те да тако привуку на своху страну и остале православне. По ходатахству православних епископа император Хонорихе издао хе указ у вароши Равени 14. Октомбра 410. године, кохим указом налаже се свима православним и расколнишким епископима, да^ се скупе у вароши Картагену на сабор поради Гавног препирахва о вери, да би таквим мирним начином решили спор кош од толико векова раздељава Африканске хришћане. 1 ) У указу, кош хе дан трибуну ФлаФиху — Марцелину, као имнераторском чиновнику, кохи хе по заповести императора дужан био присуствовати на том сабору као судиха и чувар поретка за време док сабор буде радио, Хонорихи заповеда: „Дело то (то хест откриће сабора) налажемо, да се учини у продужењу 4. ме-