Пастир

54

рање, на свакснаке измишљотине коге троше и време и новац, а затим кад га све ово неће бити у стању да задовољи, оставиће га у нагвећоГ тузи, у наГвећог апатиш према свему што га окружава. И увн! он ће бити гладан. он ће бити жудан у средини свега свога изобиља. На послетку људи нижег реда, људи бедни, сиромашни, кошх живот потпуно зависи од повседневног труда њиховог, до чега могу доћи под упливом лењости ? Понашре — до потпуне нужде и глади, затим до порока и преступљења, на нослетку до казни, па и срамне смрти !. Тако Ге лењост и пландовање подседнако шкодљива и срамна за свакога. Неуважење и непоштовање, коге се одаГе људма, нерадним и лењим, то Ге права и доетоша награда, то Ге чуство, коГе по нагону природе, без наше воље и хотења излази из груди наши, из срца и душе. Но ако се ова лењост сГедини шш и са сиротињом, то не само лрезрење , но и страх узбуђуГу у нама та жалосна створења. Па зато се сад скоро у сваком образованом друштву унотребљавагу све могуће мере, да не буде впше тих битанги, кош се по ваздан шетаГу залудни, већ да им се даду срества, да предузму поштено и корисно занимање саобразно свогог снази и знању. Нека сваки има ово на уму и нек на опомену свог ближњег, кад му оваг саветуге и препоручуге, да се труди и да своим поштеним трудом заслужуге свог хлеб, не одговара: „шта сам ти дужан?“ Тер му се лако даге на то одговорити: да Ге дужан да буде ваљан члан породице и друштва, а ово се постизава тек онда, ако сваки његов дан или час у животу не пролази у залуд, већ напротив тако буде удешен и расположен да се у сваком дану што привреди, заради, научи, придобте, те да тако вазда у приходу буде што више но урасходу.