Пастир

86

Гош ее и тим потврђуге, што 1е знаменити студитски манастир, са осталима цариградским манастирима био разорен, и слава његова иомркла, а на против, атонски манастири, после жестоке борОе с царом Михаилом Палеологом, ко1и ужасно гсњаше Атон, да се потчини римскоГ цркви, добиГао Ге све веће и веће значење у делима црквеним. Из XIV. века, већ имамо верно сведочанство, да Ге герусалимски устав био већ уведен у свеопште употреблење у цариградскоГ и антохгпскоГ цркви (у ГерусалимскоГ и александрискоГ он Ге шшт у самом почетку био примљен.) Ово сведочанство находи се у предговору првог лотлуно словенског превода херусалимског устава ко1и ге преведен на словенски 1 език у 1319. год. св. Никодим, архиГепископом српским. Сад да видимо. како Ге Никодим дошао до те прилике, те преписа ова! устав. Кад 1е, архиепископ Никодим био игуманом у Хилендару, он Ге послан био од краља Милутина и Драгутина, и од целога сабора српеке земље са особитом поруком у Царигад. Ова! његов долазак у Цариград, случио ге се, по његовим речима у време патриГарштва Нифонти , дакле између 1312 и 1313 год. „Тогдд жг тг> сОргЦ говори Никодим, и пдтри'|'лрх^ ск. грокд 1 ергАдлимд , кирх Дтдндс|'$, и Лнтоиохискомг> плтриГлрхгЦ КИД^КЖе и поклониксд не изреченкшг кллгмли сг?цпш2 тлмг (т. 1. у Цариграду) и устлкг трудолкшезну чАхг ллАжи, дркже[ј!ихг Типик по окичлС скетлго грлдл Прусллимл, по устлку ск. Слвки пустиножителкл.... Уегдлже ккзкеденх вух2 нл сГи скатГи келики престолг скетлго Слкки, ксегдл илл^х 2 К2 У мг & плметл подкигл и тр\/дл он^х 2 нллженух2 и чксткнихг ли>жеи , плче же и огУчителкл и нлстлкникл нлшего скетлго Слкки кк сл^кдксткПе—слокесемх, поткфлхсе понГе ллллоГе сиГе приложити, посллхх кк Цлрсккш грлд К2 ллонлсгирк скетлго предтече