Пастир

93

маниш била Ге у новиге доба опширниГа и живља, него ли у другим земљама римокатоличким као у Италиш, ФранцускоГ и Шпаниш. Узрок Ге та1, што Ге код њих научна радња биља живља и обилатига, сам положа1 њихов у средини протестанског света. Окружени са свигу страна протестантима, они су се морали сукобљавати с’ њима тако рећи на сваком кораку и ступати у борбу за свота религиГозна убеђења. А зна се по природи људског. да борба увек усиљава у човеку Гаку енерђту , напрезање како умно тако и физично — и бистро проматрање научне радње, како од стране 1едне иартаГе, тако исто и од друге. Из тих узрока ђермански католички богослови у своим научним трудима одликуГу се строгом наученошћу, и доиста су много допринели користи свогог цркви. Успех у научно! радњи римокатолика у Ђерманиш протестанти припису1у своме упливу, и ако ћемо по души да кажемо, то 1 е сушта истина. Неможемо рећи, да су учени католици ђермански позагмљивали од протестаната идеГе, но само метод у науци, разлагању и систематизнрању употребљавали су у свогог књижевноГ радњи у корист своГе цркве. Умна снага ђерманских римокатолика у данаше доба у средеређена Ге у тибингенском свеучилшту (у Витембергу) тамо се находе два свеучилишта католичко и протестанско. На римско-католичком свеучилишту добио Ге изображење снажни борац за католиштво чувени Меллер представник полемичног богословља. Његов уплив ио том делу науке опажа се и до дана данашњег. НаГвише се прославно он свошм „Символиком“ кошм Ге из основа разругаио пређашњи школастички метод у излагању те науке. За Мелдером сљедуГе Алцог писац знатни због своГе „црквене Исторте“ коГа се сада у свима католичким духовннм заводима употребљава као руковоство. Његова Иеторта одликуге се тиме, што се он нте придржавао правца љетописног у излагагву истортских Факата, као што су то чинили