Пастир

7 6 вољно еамо гедан посд, и.ш само гедно сакругнење о гресима свошма, већ 1е нужно н отпучатење тих грехова, а ово се добива преко свештеника од еамога Исуса Христа на исповести. Кад приступиш к исповести, хришћанине, нечекаг да те духовник пита поименце у чему си грешан; но као што сам мораш знати и осећати грехове своГе, тако сам треба и да казугега у чему си нарочито погрешио и шта ти Ге особито тешко на савести- Духовник, где нађе за нужно, помоћи ћете свошм питањима и допунама, као искусни лекар што помаже болеснику, да иокаже своГу болест изазивагући га по кад-кад на оваГ или на онаГ одговор. Но ни Гедан лекар не набраГа све болести по именце, да би дошао на иослетку до оне, коГу болесник болуГе. Ово треба сам болесник да откриГе, држећи се свога осећања, своГе свести о себи и о своме стању. Друго 1е дело онде где ге болест до тога, да болесник стош иотпуно савладан од ове, на Ге неуме ни да разпозна. У овоме случаГу искусни лекар умеће се наћи. Рђаво раде они, кош из некаквог стида и илашње, сакриваГу своГе грехове и неће да њих исиоведе иред духовником. Кад се нше боГао ни стидео грешити зашто би се боГао своГе грехе исповедити! Доћи лекару да се лечи, а не говорити ништа о свомн болести! 11а може ли овде бити какве користи ? И хоће ли му у таквом случаГу допринети што нсповест ? Исповедани грех неће бити опроштен, и он ће тиме навући на се шш Гедан новн — грех нераскаГања и иреваре. А строго судећи нема се чега боГати. Исповест — то нше изванредни суд, већ суд Бога милосрдног , кош се но уверењу самог Спаситеља, радуГе више о Гедном раскаГаном грешнику, но о деведесет праведника, кош ни су имали нужде у покаГању. Ако би духовник и нашао за добро да му одреди какву Гепитимшу, зар нше боље да се потруди и да 1е издржи, него ли да има свагда на савести грех, коги