Пастир

7 «

пену, — опет зато у последње ореме нше већ ни код нас реткост, да се често ГављаЈу власти архиГерекког лица кога желе узети се у б.-том па и у 5-том степену праве лини1е, викаГући том приликом и на свештеника и на проту, кош им тобож за инат, а не за то, што се неваља и што закон не допушта, забрањуге узети се. Шта више људи вишег реда, људи што се оно вели од интелигенциГе, кад се реч поведе о томе, не само неосуђуГу но и Гош хвале римокатолчки свет и друге неке стране, у кошма се тако не гледа на то сроство, и бацаху као неки укор на нашу цркву, што се она тако строго држи установа саборних, и неће у том да попушти. Наравно кад би свима биле иознате оне горке последице, ка кошма. доводе људе такви бракови, они не би на то тежили ни наваљивали,а шш много мање осуђавали цркву нашу, коха се у том строго држи правила предатог хох из старине, и тако дуго практикованог у источнох цркви. Али шта ће се? Незнахве хе узрок многоме па и овоме. И сувише би ми имали рећи о овом питању кохе хе заиста * важно не само с гледишта црквеног и наравственог, но и с гледишта снмог здравља и земаљеке народске среће. Но за овах пут ми ћемо да се ограничимо само на веома знаменита иосматрања доктора Будена. У записки свохох, коху хе он ооднео Француекох академиш наука, налазе се следеће примедбе о том иитању: 1. Бракови међу крвним сродницима износе свега около 2 °/ 0 од бракава у Француекох закључених. Међутим ако се узме општи брох глувонемих од рођења у три већа града то излази да од овог реда 25 % V Ллхону, 28 °/о у Паризу, и 30 % у Борду, — произлазе од таквих бракова. 2. Сразмера глувонемих од рођења, расте и напредухе по мери блискоће сродства у браковима. Може бити, да се по где-где роде глувонеми и код онаквих бракова , где нема крвног сроства; но у браку међу прво-братучедима ова-