Пастир

108

љерадник труди и полива хе, њему хе скоро тако мила, као роћено детенце. Међу земљерадином и том травицом постош жива нека веза, и чини се да они чуГу куцање њеног срца. Таким начином, ако вам 1е Бог дао, те имате земљице ма колико и ако желити да се зближите с природом, ви сехте, садите и заливахте. Без сумње, овим ми не велимо такО) да ви морате изврпхавати у вашох башти оно, што хе у стању учинити само ваш баштован, већ разумемо лакше ствари, кохе ви можете без сваког зноГа радити. Ако нема те сеоског добра, ви имате ма и мали комадић земљице близу ваше куће, — начините малу баштицу, засадите хе цвећом, и трудите се над њом. Немате ли и тог малог парчета земље (што код нас ретко бива), ви донееите у вашу собу дветри саксице, напуните их земљом, посадите цвећем, па и то ће вам много помоћи да се бар, ако не са свим зближите с природом, то ћете се колико толико упознати са овом чудотворном силом. Цветић хе иахдоетоханетвениш представник природе. Он има усеби особиту неку красоту и дивоту. Он хе посебно ванлоћење творачке мисли, исто тако као што хе и стих ванлоћење похетове мисли, и на послетку — он 1е хедан од нахлеших стихова у поеми сазданог евета. Нека он послужи синволом вашег сахуза с природом. Старахте се о њему и његовом развићу, и ви ћете се уверити, да ће се међу њим и вама похавити нека симпатична веза: ви ћете заволети тах цветић као неко живо суштаетво, и изегово цветање живо ће вас радовати. Кад се почне развихати његов венчић, вама ће се чннити, да се пред вама отвара, и е њежношћу гледа на вас ок’о милог суштаства. Разуме се да то нихе ништа друго но мисао, али не такова мисао, као што хе н. пр. у безпослене варошанке. Ове мисли склапљу похезиху, оне наслађаваху наше срце, а главно хе то, што оне уносе у нашу душу много леиих осећања, много љубави и њежности. У души коха хе освежена подобннм мислима, не