Пастир

132

прости грађани; сви су они изчезли на свагда. А сад погледаГ на плодове, наше свете вере: Код нас од самог почетка хришћанства, у скупу „ светих и често се Гављагу цареви и архшереш и гереји па и прости грађанн , тела њихова остагу нетрулежна, шта више лече све страдагуће од болести, кош само с вером и страхоаоштовањем иритрче к њима за помоћ. А ако ли ми у томе неверугеш, а ти нођи са мном •—Га ћу ти показати овде у граду краља Милоша, кои нетрули никако, већ чини се као да спава, а мирише као крин. И знац да као што он за веру своГу у Христа, и испуњавање његових заповести , у достоио Ге се бити у скупу светих, тако исто и ми, кош као он веругемо у Христа можемо бити светима. Па како би ти мене шшт могао убедити, да се одречем од таке истине и свете вере, кога нас сгедињава с Богом, и спрема у нама насљеднике небеснога царства ? Ха сам уверен , да све то ти и сам врло добро знаш; но светски интереси стоге ти на путу да истину познаш и да се спасеш.“ Збуњен Мусломан нше знао ништа на то одговорити. Скривши сво 1 злоумишља! он се врати к свошм саучесницима. Пошто им 1е испричао све нодробно, он мшт придода: „Ако ми њега оставимо без казни, он ће заиста исмеГати и нас и нашу веру.“ И тим ге неириГатсљство одпочето. Привидно увређени — Мусломани — оду к’ еудиш и Гаве му о свему, а да би поузданиГе до цели дошли у окривљавању, они дометну: „ТаГ хришћанин ружи нашу веру, пророка, и осуђуГе све наше цареве, и власти на адска мучења. И ако ти тога оставиш у хришанству, то знаГ, да ће се вера хришћанска распространити, а наша ће се учинити предметом исмевања.“ Цељ Ге била достигнута, Ражљућени судиГа, пошље самог тужилца к Ђорђу и каже му да нредстави тога младића, но тако, да оваГ никако пе дозна у чему ге ствар. Неверник дође к Ђорђу, и после обични поздрава рече му: Знаш шта