Пастир

133

Ге Ђорђе ? Судиш пагаем потребно 1 е да одепт до његл. Та сам те код њега похвално као искусног, и он ће ти већ дати посао, коГим ти можеш придобити у њему поверења , и за труд добити велику награду.“ „А1демо к њему, повери му се нашосле Ђорђе — незлотвш всему веру 1емлет“ — и оде с послаником к суду. Прекрасна спољашност Ђорђева узбуди саучегаће судите, коги га дозва к себи и ласкаво поче му говорити: „Младићу' 1 а сам слушао да си ти врло вегат у свом послу; можега ли ти мени салити по мом вкусу неке украсе ? „Ако ти 1е у вољи“ одговори Ђорђе, „надам се да ћу ти по вољи учинити.“ „Добро! Га знам“ продужи судта. да си ти вешт у свом послу; но шшт хедно само до тебе стои, па ако ме послугааш, бићеш срећан; упротивном случагу очекухете смрт.“ „Шта желиш ? упита Ђорђе. — „Одреци се Христа“ рекао ге судига, „прими нашу нраву веру, пак ћеш добити сва блага на земљи, а на небу насљедићеш раГска блаженства.“ Саслушавши судигу Ђорђе сам у себи рече: сад тек видим , да овде дело не иде о искуству мом, већ о вери : Но ти Господе Исусе Христе, подари мени добар одговор, и научи ме заповедима твошм!“ Молитва његова буде услишана, он добиГе свише духа премудрости, по Гевангелском обећању Исуса Христа. „Куда одлазе,“ упита Ђорђе судиГу, „душе основатеља ваше всре Муамеда и осталих његових посљедовача?“ — У раг; одговори суди!а.“ „Можега ли ми то доказати ма каквим знаком или чудом“ опет упита Ђорће, „или само веруГеш баснама ?“ — „Каквог мшт зиака хоћеш ти ?“ ! одговори судиГа: Нисмо ли ми Господари ваши? Зар не побеђавамо силна царства? не заузимамо ли њихове тврдиње? Зар се неклањаГу нам сви цареви и власти земаљске? Зар нам непла-