Пастир

122

покаГање у сппљатпиим знацима. Нп да иидимп браћо да ли такви грешници получаваГу опроштење грехова? Заиста недобивагу него већма себе осућуГу. А да Ге то тако позовимо се на свето Евангелите и узмимо за иример причу о Митару и Фарисе1у. Ми знамо по речима св. Евангелта да су ови обогца ушли у цркву и молили се Богу. Но како ли се Митар а како ли ФарисеГ Богу молио. ? Митар као сваки сирома смерно стагаше у цркви и из присигу Богу се мољаше. Он Ге знао да пред Богом нико шпе чист па зато нше смео ни очи своге иодићи у небо; него Ге смирено гледао у земљу, био се, у дубини душе своге изговарао ове речи: Боже милостив вуди мепи гршноме . — А Фариеет ста1аше на средини цркве и мољаше се Богу гордељиво викагући: „Боже! благодарим ти што нисам као други људи или као оваг митар; долазим два-пут преко недеље у цркву и дагем десети део од свега што имам.“ 0 безумни Фарисегу! ти нечугеш после твоГе горде молитве превелико осуђење? А ко те осуди ? сам си се осудио, гер си се пред Богом као створитељем целог света гордио. Свети Тован Златоусти, о таковим људима кош се горде и непознаГу своГе грехове вели: „што се гордиш ти земља и пенео ? Зашто се поносиш ти охолниче? Зашто високо подижеш главу твоту ? зашто се надаш на славу светску и на богатство твоге ? Агдмо заГедно на гробље да видимо какве су тамо таше ? — ПогледаГмо! тамо Ге природа наша искомадана, тгела иструнута, беле се само Гедне кости. Ако си ти, човече, мудар и разуман кажи ми ко 1е там цар а ко Ге простак? ко 1е газда а коли Ге слуга ? ко Ге учен а ко Ге незналац ? Гди Ге тамо лепота младости , гди ге љубезан поглед, где су мило-видне очи, гди Ге величанствени нос, гди су пламене устне , гди су румени образи, а гди 1е сГашо чело ? Нше ли то све прах и пепео.“ ? Помислимо браћо на то, сетимо се последњег дана и док Гош имамо вречена оотавимо све наше грешне жеље