Пастир

133

и покагмо се , припаднимо Богу на молитву и споменимо речи цара Давида: Помилг> мл Коже по кглицки ткоеи милости. (Пс. 50. ст. 1.) II. А да би знали пгта Ге истинито покаГање, треба да изучимо молитву цара Давида, кош се због тежких своих грехова Богу молио. Он из дубине душе своге моли се Богу. Помилг(и Л1А Боже покелиц^и ткоеи милости. Нл иплче оллК1 и м а ш кезздкоиУА /моего и Ш грехл моего очисти ма: (Пс. 50. ст. 1. и 2.) И заиста браћо страшно Ге дело грех! Цар са висине пророчанског достоГанства силази до нечистоте тгелесне па неостаГе само у томе, него Гошт пролива праведну крв свога воГводе Урше и његових другова бранитеља отачанства. Прође много времена цар Давид непознаГе своге грехове. Он се моли Богу, испуњава обреде богослужења и занима се са судбом поданика, а незна своге бедно положење, невиди куда се завукло његово нечисто срце и у какав Ге грех пао. Нашосле кад 1е његовим срцем грех сасвим обвладао, долази му пророк Натан, предлаже му Гедног богатог човека ког Ге на силу отео од сиромашног 1едну овцу и захтева пресуду. Цар таковом човеку изриче смрт, а незна да самог себе осуђуге. Тада му пророк рече: Ту еси сткориши с’Гс. Цар видећи евоге бедно стање и свог велики грех, Гедва 1е изговорио ове речи: СогрИши \'2 ко Господг!! Пророк видећи да се цар Давид од свег срца каге, гавља му да ће казн за његов грех постићи народ, а њега као истино-каГућег се неће се коснути. Цар чувши ове речи од пророка, оставља недовршени рат са Амонићанима, одбацу!е сва дела царска и обраћа се к покаГању. Он оставља венац царски, заборавља трапезу и постељу и удаљава се од света као прокажени, и моли се у непрестаном надању на милост БожиГу. Са дубоким каГањем свошм он сгедињаваше и молитву и мољаше се Богу , да би га поште- *