Пастир

124

дио за његоп велики грех. И тпта би ? Вог га пол-гилова и опроети му грехове. Исказасмо браћо грехове цара Давида, и дознадосмо да Ге нолучио опроштење грехова своих истинским покагањем и молитвом; но сада да покажемо наше грехове, за ко1е треба исто тако као и цар Давид да се од свег срца Богу обратимо и истински покатемо. Греси су наши премноги. То доказуге осем свагдашњег искуства и свето Писмо коге говори: да од самог срца излазе рђаве мисли, увилци, лопови , лажии сведоци . оговарања , кош скврнаве човека. Кад дакле само од срца толики грехови произлазе; то заиста сваки мора признати да су наши греси премноги и велики. 1ер зашто се чине толике неправде по свету ? Зашто ниге претежнта у нашем срцу благост и доброта, већ завист и освета ? Одкуда то бива ? Ни Ге ли отуда што су нашим срцем обвладале гнусне жеље ? Ми се нерадо примамо онога што ге истинеко, красно и добро; но више тежимо к ономе штоГе рђаво, гадно и гнусно, очи наше заслепљугу страсти а срце наше нечисте жеље. Цару Давиду показао 1е грехове пророк Натан, и он 1е одма признао свог грех и покаГао се, но не буде му то доста, него гошт одбацуГе сва дГела царска, оставља своГу трапезу и постељу, удаљава се од света и тражи усамљена места да би се Богу молио за своГе грехове. А нама ГављаГу наше грехове Пастири и учитељи црквени и уче нас да грехове наше исповедимо и за њи се кагемо; но на жалост већина то нечине. Уместо да се удаљаваГу од сугете и од злих обичага , и да се оставе свошх рђавих дГела , они се Гошт већма сугети предаГу. Давиду Ге опроштено било, Гер се истински и од свега срца покаГао; тако и ми браћо ако се покагемо, сачувани ћемо бити од казни коге нредстоге грешницима. Кад дакле браћо , само истинско покатање може умилостивити Бога, кога смо наишм гресима оскорбили ; то при~