Пастир

125

паднимо Богу на молитву и споменимо рени Давидове: согреших ко Господу\ Оставимо све зле наше намере и заверимо се да ћемо колико Ге више могуће клонити се греха а тежити к добру, правди и светости, те да тако причдс-гницл жизни в'к‘ишА к^демг! Дминх.

Исторша хришћанске цркве. (Наставак.) Таквим начином стање цеЛог старог света Гасно казиваше, како су слаба била сва човечанска средства да просвете човека светом истине и да усмире и задовоље душу његову. Незнабошки свет беше дошао до на1вишег страдања и умног свог развића и величанетвености земаљске; па шта по врх свега тога видимо код њега ? НаГцрње идолопоклонотво, грубе празноверице или неверовање у све своГе скоро своГе светиње , разврат и страшну поквареност у нарави! А из нримера Тудела Господ наш Исус Христос доказао Ге, да шпе довољно за епасење што ће човек добити и небеско одкровење, ако само он озли своГе срце против њега,- да ће истина небеска допрети зрацима свошм до оних само срдаца, кош њу буду примали са смирењем, благодарношћу и љубави, и да Ге ио овоме од иотребе и наша воља ако желимо да добиГемо небеску истину. Цео свет ондашњи беше ка у некоГ наирегнутости и непрестаноГ журби дали ће кад наћи нраве светлоети и спасења. Т ТТ та, више, у многим странама света беше се разнео у то време глас, да се у Тудеш мора до скоро поТавити вођ , кош ће нокорити под своГу влас све народе на земљи И ево настаГе то време. Близу ВитлеГема, мале варошнце у Тудеш захори се на Гедапут песма од анђела , коГа Гавља људима мир и радост избављења: „ слава вб вишнихв Богу и па земљи мир вв челов^гфхв Благлволенше. — Христос;