Пастир

126

син божти, Спаситељ света рађа се у ВитлеГему од еиромашње Деве цареког рода Давидова. Цар света — рађа се у пећини где су чобани затварали своГу стоку; полаже се у хасле и повта у пеленама, а велики догађаГ оваг Гавља се од небесних анђела смиреним чобанима, кош .му нрви долазе на иоздрав. У чудном казивању Геванглиста за рођење Сиаситељево, види се ма и не Гасно, цео правац новозаветпе историГе. Цар света и Гасле, бедни чобани и анђели славе славу небеску! Небеско величше иде успоред са крагњом земаљском сиротињом и слабоштињом. И ово нас неће поражавати само гедном.! Ми ћемо непрестано виђати силу небеску у додиру са слабошћу човечанчском. Црви посљедници Христови нити су особите какве мудрости, ни снаге ни славе ово земаљске имали. Он им прича о себи као о слабомоћном и смиреном; но они ће видети његова чудеса , чути његову поуку. разнети његово учење до крага земље. Он неће одкрити себе гордељивцима кош се уздаГу у сопствену свогу снагу и опиру на личне заслуге. Он ће се Гавити онима, кош су смирени срцем, признаГу сву ништавност своГу, сву нужду свогу у помоћи од других. Тима ће он показати небеску свогу славу; ове ће он укрепити снагом свогом , обогатит благама, обасгати светлоћом, пред когом су веома и ништавна и нагсгаГшпа блага м1ра сего , и наГлепши ороналасци човечанског разума и човечанске силе. И испуни се све ово, о чему 1е наспомињао милосрдни Бог 1ош од онда одкадч Ге сагрешио први човек. Син болсиш сиђе с неба да просвети и крвљу свогом одкупи грешног човека. Он узимље на се тело човеково; он живи с људма , учи их, лечи њихове ране, опрашта грехове. Он их зове на радост и утеху: „ придите ко.шг/; вси тружда 1 ош 1 ш сл и овременени , и азв упоко/о ви.“ Он им доноси светлост праву: „Лзб есмг, сеЉк, м/ру ; всакт, в%рунп во мн$ не лревудетт во тм%“ Но заслеиљени блеском славе земаљске и охо-