Пастир

147

скуп громко Ге одобрио намеру судиГе. (Ту сам био и 1а, вели иисац живота овог мученика, и само сам се молио Господу ? да неби допустио сатани исмеГати младића.) На све те предлоге судишне, мученик Ге одговорио; „кад ге теби тако мила мога срећа, и волеш ме; га те молим остави ме да будем хришћанин, и да живим међу хришћанима. У противном случаГу, зшп добро, да од вере и љубави ка Христу моме, ништа ме на свету одвоити неможе; ни богатство земаљско, ни слава времена, ни ватра, ни мач; ни ма какво мучење. Та полажем наду на Господа мога, кош ће ме у место временог блага наградити стогубо већим благама у царству небесном. А ви сад неоклева1те, чините гата хоћете од ово троГе: Или ме ослободите као хришћанина, или ме одпустите ка Хриету моме што пре, или нашосле примите и сами веру, когом би се могли избавити од вечне муке.“ —„Та те не принуђавам, да се одречеш Христа,“ рече суднГа, „и не браним ти да га љубиш и пошту1еш; напротив 1а га и сам љубим,- веругем да 1е он зачет од Духа светог родио се без мужа од д1еве МариГе, да 1е он истини пророк, кош 1е се жив узнео на небо и кош ће опет доћи да суди свету упосљедни дан. ГТроклет нек Ге кош ово неверуГе што сам изказао; али шта с тим ми рђаво чинимо, што поштуГемо М} г амеда и закон његов чувамо ? Какво зло чинимо ми што веруГемо, да 1е Бог предао њему кључеве од ра!а?“ „Благодарим Богу моме“ одговори Ђорђе, за твоге 1авно исповедање Христа, т. 1. да 1е се он зачео од Духа светог, родио се од д!еве Мариге, да 1е он судига живих и мртвих, и да ће по заслугама, сваком своге дати. Тако веру!у еви народи од истока до запада! Но ти ниси 1ошт све казао: да су пре рођења Христова, о њему предсказивали пророци. Они су говорили да ће ее син и слово божи1е родити, као човек (поживити) с људма, примити њихове гре-