Пастир

177

нити 1е он коме у кући запевао,“ ово народ наш не пушта из уста своих за то што удружива1ући се са свештеником жели добити прилике и матертала кошм ће се послужити да изигра свештеника, или што Ге рад да му пона нше на свом месту. — Не, — он то чини из врло проста узрока. Народ 1е наш велики љубитељ слободе и 1 еднакости, а у Гедно и пошту ге чин свештенички, на кад му ге попа или други коги старешина иакан у кући пити и гести, он рачуна да му пона искрено жели добра , и од срца чати, а у противном случагу порађа се у њему сумња да попа према њему нше расположен као што би требало , или шта више и да презире, — па у том случаГу и он свогу добродашност повлачи у границе умерености спрам попе. Наравно да и ово млого погоршава колико материГално толико више и морално стање свештеника ; 1ер са оваким прохтевањем свештеник се наводи на клизавицу са коге може потопити се у море разних страсти, па и другог поред себе погубити. Више дана прођу таки, када свештеник по 20 — и више домова обиђе; — ако свакоме задовољство учини, вероватна 1е ствар да себе лако може у неприлику довести, и изван своГе сФере изићи, па онда куд ће брука и стид, него у свог род. — Одбше ли пак попа понуђену му част, и одрекне у дому свог нарохтанина попити бар чашу ракиГе, у том случаГу казао сам какви су резултати за све штеника. Друге су и честе неприлике у коима се свештенство налази и ове, што свештенство и оно мало одређене му тариФом награде за свештенодГества врло неуредно добиха. Народ наш кот млого полаже на свештени чин и не сумња да свештеник може и материГално рђаво стахати, њему Ге непоњатно да и иопа може у оскудицу пасти и нужду трпити; Гер да то непредноставља, не би заиста тако, овлаш узимао своГу дужност спрам свештеника, што се тиче на плате њихових заслуга. Ради уверења бољег, како народ овлаш *