Пастир

183

и мужество. Он 1 е неустрагаљиво одговарао начелницима: „Ако ви захтевате од нас рачуна доброчинству , што га указасмо немоћном човеку,- то знагте сви, да Ге то учињено у име Исуса Христа Назорегца, кога сте ви распели, но кога Ге Бог из мртвих васкресао. Нема другога имена под небом, да Ге дато људма, кошм би се могли спасти, осем имена Исусова.“ Начелници се зачудише дрзкоети апостола, и почеше двоумити шта ће да им раде; Гер нису били кадри ни сакрити. ни опровргнути чудо, што 1е учињено било пред очима целога света. И смисле наиослетку да им забране говорити што о Исусу; но Цетар нм на то одговори: „Судите сами, да ли Ге право да се више покоравамо вама, него Богу? Ми нисмо устању не говорити оно, што смо видели и чули. — Старешине им наново запрете, но ипак их одпусте Гер се боГаху да не раздраже народ, кош Ге славио Бога за чудно исцелење хромога. Петар и Хован врате се к веруГућима, и приповеде им све, шта Ге било с њима. Сви сад Геднодушно почеше славити Бога и молити да он учини, да слуге његове слободно проповедагу слово његово, не страшећи се претња ни гонења. „Господи! говораху они, погледаг на претње њихове, и учини, да слуге твоГе са нагвећом слободом казуГу слово твоГе. ПружаГ руку твоГу на исцелење, и на редкости и чудеса, кога се чине у име светога сина твога Иеуса!“ И тек што они довршише своГу молитву, али се место, где су они стогали уздрма, и сви се веругући испуне Духа светога и са великом дрзкошћу продуже проповед божигега слова. БроГ веруГућих увећавао се сваки дан, и све то беше у слози и љубави. Вера у Христа уливала им 1е узагамну ватрену љубав и расположеност; они престаше ценити тако много земаљска богаства, а напротив продаваху сва имања свога и новце даваху апостолима , да разделе сваком , шта Ге коме преко нужно било. Блдгоддтк ;ке келУА нд кс^хг и у \ 2 ,