Пастир

196

тања врло мало па готово и ни мало не обгасњаваГу кад неки резонираГу на прилику овако: да Ге богоодступништво ћесара — ХулиГана произашло случагао — под „упливом незнабошких соФиста и жречева.“ Хули1ан 1е био такав човек, да Ге мучно било лавирати његовим умом и убеђењима, а тим пре да би се он сагласио да промени веру хришћанску за незнабошку и то по туђем наговору. Незнабожки философи нису били причином те Хулшан постаде бого одступником, већ су само иодржавали и усиљавали у њему то, што Ге поникло из дубљине душе његове и било жалосним и мрачним илодом његовог детињства. Таквим начином, богоодстушшшетво ХулиГаново по нашем мњењу било Ге с Гедне стране — плод његовог детињства, а с друге сувремене исторГиске околности и уплив незнабожачких филоеоФа. ХулиГан Ге био рођени синовац Константина великог. 0 ОваГ император имао Ге у виду то, да сви рођаци његови из побочне линиГе буду учесници у управи цростране његове царевине; но царнградски двор, и источна воГска били су против рођака Константинових из побочне линиГе: Гошт не беше сарањено тело Константиново, а воГска већ прогласи, да на упражњен престо могу ступити само синови умрлог императора. Ову ствар мого Ге поправити Гедини КонстанциГе, од кога су и очекивали његови синовци. Али КонстанциГе беше тако слаб, или боље рећи толико частољубив, да Ге се одма, и без сваког противлења сагласио на зактевање воГске, и оставио без сваке заштите своГе рођаке. Зато су и произишла крвава убиства: убиГењи су били два стрица КонстанциГеви, шест брата од стрица, и много других рођака од ФамилиГе царске. Од овог убиства, спашени су само два брата: Гал и ХулиГан, и остану пуким сиротама. КонстанциГе, да би колико толико показао своГу човечност и сажалење спрам ове два сиротана, прати их у Гедно место, коГе се налазаше близу КесариГе кападокиГске,

1) Син Хулта Констанцта.