Пастир

198

а узрок те мржше повратак к незнабожству. Вера христова у ово жалосно за њ време, ни1е скоро ништа значила, 1 ер сва оскорблења, кога он ореношаше, долазаху од оних кош су веру христову исповедали. Спољне околности, ко1е су имале уплив на расположење мисли Тултанових, могу се узети ове : Кад нослаше ТулиГана у заточење — у Никомидигу, посво! ирилици препоручили су га нод надзор ЕвсевиГу — из весном заштитнику ари!евог учења. Евсеви1е узме младог Тултана под свогу руку, н не хтеде га васпитавати и приготовљавати ни за судиГу, а тим пре за императорски престо. Тултану препоручивали су да чита свето писмо, тсање оцева, да иде сваки дан у цркву и испуњава дужност клирика. ЕвсевиГе нте хтео обраћати пажњу на то к чему Ге имао вољу и наклоност ова! даровити Гуноша, већ преко његове воље, одреди га за редовног чтеца у цркви, имаГући у виду то, да ће у Тултану подготовити ревносног поборника артанства. Цритегањен оваким начином, и упрегнут у црквене послове, он нте мого видети за се никакве среће како упрошлости тако и у будућности. Он 1е само очекивао случа! како да се Геданпут снасе од овог туторства, и тешки послова, ко1е он ие могаше подносити. Међутим, шта 1е видио Тули1ан у сувременом њему хришћанству коме су га под таквим притиском учили? ТБега 1е учио хришћанству епископ Р1всеви1е — вероодступник и познати заштитник ари!евог учења. Дакле, каква 1е примера наравствености хришћанске мого преподати он младом Тултану? Таким качином Тули1ан за сво време свог детинства, ни!е имао никога ко би му предао истинита правила хришћанства и хришћанске нараветвености. Он 1е разумевао иравила и суштину вере христове, али душа и срце били су празии и са свим одтуђени од ове животворне вере. Чим 1е се представљало хришћанство Тултану по сувременоГ историш црквено1 ? Жалосно 1е се представљало набљудатељу сувремено