Пастир

227

извесшпу заслугу бир а, 1ошт и ко би мого описати све оне неприлике, у коге свештенство долази прикупљагући бир и осталу заслугу сво!у. Према оваком материГалном стању наших свештеника, — да се закључити, како они са стране моралне стоге, и каквог уважења могу стећи кад су за целог века осуђени да своГу заслугу камче, у чему се до ада унижуту, а то мора чинити, гер му треба и себе и породицу своГу издржавати, и о будућности њиховом сам старатп се. — Лшшен свшу средстава за умно своге развиће, и ширење знања, као што су књиге, научни листови, дружење с људима од виших знања — свештеник селски и оно мало што Ге ушколи учећи се прибавио, — не понављагући га ничим новим и свГежишм, поборави — због шта се више пута и нађе узапарн ако га донесе случа! у круг људи, кош су можда с њим Гедне или и мање науке, али 1аче практике. (Шставиће се.)

Исторт хришћанске цркве. (Наставак.) Давати сво!е имање напоклон и на општу корист, нше било наређено законом: то с:е чинило од добре воље и узагамне љубави међу првим хришћанима. По овоме превару свогу нису могли сакрити од апостола просвећених Духом божшм. Па зато Петар и вели Ананиш: „Ананша! зашто допусти сатани, да улше у срце твоГе мисао да обманеш светога Духа и да затаиш Гедан део од продатог имања? Зар имање нше било твоГе? Како си могао и помислити на таково дело? Ти са тим ниси слагао људе већ Бога.“ Тек што 1е апостол изговорио ове речи Ананига падне мртав пред њега. Његово тело изнесу ; н а три сахата после тога дође жена Ананшева, СапФира , но не знаГући о том догађагу. На питање Петрово о цени про- *