Пастир

213

Кад треба започети учити човека верн? „Ми ћемо развшати умно и наравствено образовање у деци; до религиге ни1е нам стало.“ Овако 1е рекао пре некогвремена 1едан млади педагог. Ако нови педагог држи да нема толико знања о истинама св. вере, колико се изискуге од правог учитеља религиге, онда 1е то његово признање на свом месту. Смешно 1е учити ономе, што и сам незнаш. Или не, ни1е само смешно, већ 1е и страшно: овде се говори о вечном спасењу или о вечно1 пропасти људи. У таком случаГу, ако се иожелана цел не постигне или промаши, учитељи се строгог одговорности подвргава1у. Горе глдголкприлдх д^кдкое доврг и докрое л^кдвое а) По љубави хришћанско! не може се желити, да се међу учитељима нађе таквих, кошма, по суду апостола, трева залушити уста, лудући све домове развраћаГу, учећи ономе не што трева , ради (поганог) гадног добитка в) учити човека побожности нте лак пос’о. Напротив лако може бити да се из гедне крашости падне у другу т. 1. да се човек место нобожности научи безбоштву, ако не речма, а оно примером. Хедан од искрених свештеника умирући говорио 1е: „Кад би 1а знао, да треба тако строг одговор давати на страшном суду за своге парохи!ане, 1а би волео до века чувати овце, него што би примио на се свештени чин.“ У том смислу наведене речи педагога врло су умесне. Но ако он мисли: да се може човек као што ваља образовати умно и наравствено без вере; онда он вара и себе и друге. Где се може наћи еветлост за ум, ако не у св. вери? Где су стална начела за живот, ако не у хришћан* * ског науцн. Француска 1е револуцша Фактично показала' да људи без св. вере носта!у зверови и секу сво1у браћу тако епокошо као и животињу. Из иекуства знамо, да за

а) Тпт. 5, 20. *) Тит 1. 11.