Пастир

214

људе без вере нше света ни породична срећа, ни грађански поредак, ни закони, ни правитељство, укратко рећи: за њих нше ништа свето. Па зар и може бити друкче? Ко се не бош Господа Бога, у коме нема ни нагмање страха божиГег , зар таг може уважавати ма што на земљи ? Он и самог себе не цени за више што-год од црва. Изучити веру, васпитан бити у духу св. вере, врло 1е нужно за свакога без разлике, Гер се без ње не може човек усавршавати ни умно, ни наравствено. Без Бога ништа не помишљамо, и они, кош не теже к’ њему у правом смислу немогу живиги ни по разуму ни по срцу. Образовати ум и срце, без религиозног васпитања, то 1е толико, колико замишљати нешто што у природи не постош , а то Ге прави отров како за поГедина лица тако и за друштва, па и за читаве народе. Друштва, коГа у свогог средини држе педагоге атеисте (безбожне) Гадна су и жалосна. Тамо где 1е сва брига управљена не на то, да се човек колико Ге могуће приближи Богу, већ напротив на то , да се удали од њега и приљуби светским стварима, тамо се само може образовати човек страстан себичан, непостоГан лукав и т. д. али не такав, кош 1е створен по образу божигем. А да ли Ге такав човек достоГан имена човечшег у правом смислу ове речи? .... Безбожше дави и убша дух човеков, а вера, само Гедна вера оживљава га и сГедињава с Богом — источником живота. Наравствене поуке људске без вере су сувопарне, хладне, не сталне и изменљиве , као и све што Ге времено. Само вера проницава у срце човеково и побуђуГе га, да у свако доба жртвуге све што има за довро. По овоме религиозно васпитање несме се (никако) нипошто после умног или наравственог васпитања започињати. Неки веле: „Мисли о Богу и његовом одкровењу врло су високе за дете, Гер Ге оно 1ош слабо и неспособно, да их може разумети. По томе нека човек изучава Бога онда, кад му се ум развше.“