Пастир

247

светим мученицима, какве ли мисли, каква ли осећања мораГу обузимати душу и срце сваког хришћанина? Они на чим су костима у тврђени престоли божиш на кошма се данас врши божта летурђиГа, коги оставише и отца и машу, браћу и децу сво1у, кош презреше све што 1е земаљско; и богаство и сашост, и славу и одличига, само да у годе нравди и истини божишГ, заиста ти мученици евошх религиозних убеђе ња заслужугу високо поштовање од сваког човека хришћанина. Е нека 1е блажен и вечити спомен њихов међу нама, нека се света имена њихова прослављаГу у народу хришћанском, нека њихова вера чиста и снажна, њихова. одважност, њихова Гедино душност послуже и нама иравославним хришћанима као узор какви треба да будемо према вери нашоц коГу исповедамо, за когу су наши дедови и прадедови радо подносили мученичку смрт кад их 1е варварска сила притисла. У нашо! духовноГ књижевности ретко се поГављугу књиге с подобном садржином, сретсвом коих би се могло подеГствати ни слабе и маловерне душе, те да им се да наравственог постотнства и Гачине у вери. Па зато кажемо, да Ге ова „беседа“ светог ВаеилиГа добро дошла за нашу публику нарочито за српско свештенство, из коге оно може поцрпети леие душевне ране, како за себе, тако и за своГу паству. Да кажемо шшт неколико речи о оном Гедном прилогу, кош 1е у вршћен у овог књиги заГедно са ВасилиГем великим, иа да завршимо доста подугачка наша „писани1а.“ Искрено исповедамо, да 1е онаГ чланак Шиллера и његове мисли на прво дружство човечанско, ко(е као да казуге по Мо1сеГу, на нас Ге врло непригатан утисак произвео. Ми смо с негодовањем питали се: та за Бога, зашто да се увршћаваГу покраг оваквих поучних мисли светог Василша, коге су проникнуте духом вере и цркве, у кошма ве1е дух чисто црквени шшт и мисли, поГета, философи протестанског коге се ни наГмање не слажу и стоге у противоборству са> правим казивањем МошеГа и цркве наше. Шиллер као поГета