Пастир

241

прича. По казивању МоГсегевом човек Ге изишао из руку творца савршеним, имао хе душу чисту, разум светли, вољу слободну, и до тог времена док Ге послушан био према божишм заповестима, наодио Ге се у непосредном саобраћаГу с Богом,- дух његов био Ге способан к постизавању и схваћању самих високих и узвишепих предмета и у целом суштаству његовом владала Ге потпуна хармонша. Но дух злобесатана наведе први пар људи да преступе божшу заповест, и тим преступом своим они уведоше и физично и наравствено зло у природи човечипн. Од тог момента човек 1е пореметио своГу и Физичну и наравствену природу, и у место хармониГе наступила 1е дисхармониГа у целом суштаству његовом. То су дани несрећни за човека, дани одпадења од Бога, помрачења разума, ослабљења воље, и уопште разстро1ства целе човечте природе. Сад ако ми упоредимо гледиште МоГ ега и цркве наше о падењу првог човека са гледиштем ФилосоФа Шиллера, без сваке сумње сваки ће моћи увидети да она стоГе у великоГ противоположности међу собом. И ако ми станемо на тачку гледишта Шилеровог о падењу првих људи, то доћи ћемо к врло неповољним резултатима по гледиште наше вере и цркве; па онда питамо ми; „кда ползд врдтУе моа “ за веру нашу од тог превода Шиллеровог? Зар они кош су но виеоком чину свом позвани, да сазидавагу и утврђуГу чланове цркве христове у оним истинама коГе им она проповеда , зар они своим књижевним радом да иду на разорење и противоборетво са тим истинама? Зар се ниГе могло наћи по томе предмету какво дело од црквених православних писаца, како старог тако и новигег доба, па да се преведе ради ширег обгашњења и утврђења верних, у оним истинама, коге им црква преподаГе; него морао 1е се баш превести Шиллер, по!ета — фи лософ и шта више протестанат! Ми се чудимо и не можемо да ноњамо, како 1е православни епископ Гаврило такав погрешан избор учинио те *