Пастир

260

друшствену далеко мање од оних, кош се после гаве: н. пр. 1-ве године кад друшство почне радити, онда они кош ће да буду пензионарни улагали еу плату у друшство само у течагу 10 год: а коГе ступио у моск. клир за време првог улагања у пензионарни фонд , таГ ће дужан бити платити известну суму у течаГу 25 или Зо година. 3. У каквоГ ће се сразмери пензта свештено-служитеља носле његове смрти давати његово! жени и деци? Да ли се треба при овоме управљати по опште примљеним правилима, по коиГма жена добиГа половину пензи1е свог мужа а деца не добтагу ништа или неким другим већма човекољубивим начинима? 4. Служба при духовним академиГама. треба да буде равна са свештеничком, при училиштама (изузимагући ректоре) да буде подгеднака с ђаконском. Но будући да у Моекви већа част свештеника произлази из ђакона, то природно се рађа питање: у каквог ће се мери рачунати оне године коге 1е свештеник у ђаконству провео? ИмаГући у 25 год. рок за пуну пензту, а 15 год. за */а пензте, ми смо и пре говорили да свештеник за подпуну пензту, свештеник, коГи 1е ђакон био, треба да проведе у свештенству 15 год. а за ’/а нензиГе 10 год. Кад се увећава рок заслуга на пензиГу уопште, то се види већ да треба и оваГ рок увећати у првом случаху на 20 год. а у друг: 15 год. 5. Мора ли друшство дпвати пензту оним свеш-црквслужитељима, кош дослужувши рок, кош Ге за пензиху одређен, дату своха места синовима, зетовима или другим сродницима, па шта више и страним лицима, — е тим условтем да се користе од њих нриходом , или већом сталном помоћи? Не треба ни говорити, да права на пензиху немаху; но с друге стране, догађаГу се при овом ма каква злоупогреблења или терети у мењању правила друшствени према датом случаху? Тако у Москви Ге био таки случаГ да 1е хедан свсштеник, на краху свохе дуговремене службе , не