Пастир

252

теља. Долази еамо чешће хришћанине, овом светом месту, овом дивном дому божиГу, и са пажњом прати еве шта се у њему свршава, па ће Господ ово твоГе посештење примнти е љубављу као жртву њему милу и пршатну. Љубав земаљска не ретко и у самом растанку налази утеху у свогог тузи. Па и растанак наш са Спаситељем какву велику радост може допринети срду нашем, кад помислимо: куда се он вазноси! „Косхожд<( ко отц<( моемг? и отцј{ клшемг(, и Богг( и Богг! клшгмС' (1оан 25. 17,) рекао 1е он Марш кад Го1 се 1авио по васкрсењу свом. Дакле он одлази ка оцу и Богу, да носле горких страдања и смрти, прнми славу, коГу имађаше у њему пре нег што Ге свет оваг постао, да седне с десне стране и нрими од њега царствену власт над свима тварима, и да — зшпући немоћ нашу, — заузме по нагближе место заступништва нашег у нрестола вечне правде. Па зар нше ово радост , утеха, успокогење за верПуће, кад вазљубљени Спаеитељ њихов одлази од земље на небо, из стране грешне у страну праведну, са крста — на престо, од унижења — у славу вечну ? Но слава Спаситеља нашег уГедно 1е и наша слава: „идг( у г0Т0ЕДТИ лгксто обећаваше он ученицима свошма; и дфе уготок/ш мћсто кдмг, плки пр'ждг( и покдС ш кх секћ, дл и д^кже есмк лзг и км кг(дете“ (1оан 14 2. 3 .) Ево ради чега он одлази на небо! Не толнко ради своге славе, ко1у он имађаше 1ош пре постања овог света — но ради славе наше, ради нашег вечног блага. Па како да се неби и ми радовали, кад и ми по сили његова вазнесења имамо меета и права из ове плачевне Гудоли, отићи у места блажена и спокоша? А сетимо се 1ош и другог обећања његовог! „Летие 1е вам, вели он, да Га идем; 1ер ако 1а не одем , упешитељ Дух неће вам доћи: ако ли одем , 1а ћу вам га оправити. (1оан 16. 7.) А шта може бити радоенше за човека хришћанина, до имати у себи и са собом свагда Духа Ут1е-