Пастир

279

ску. Тад су га ученици примили с љубављу. Он 1е свуда неустрашљиво говорио о Христу и много се препирао са Елино-Евреима. Поњатно Ге, да су Худеи омрзлн на њега, зато што су у њему изгубили снажног и жестоког сагузника; они су и овде покушали убити га. Но ученици оправе га у Тарс. Сам Господ заповеди Савлу да се удали из Херусалима; 1 ер му се хавио и казао, да ондашњи становници неће примити његову проповед. „Иди рекне Господ, га ћу те послати далеко к незнабошцима! У осталом цркве по целог Худеи, Галилеи и Самарш бегаху у то време мирне учећи се и ходећи у страху Господњем; и тешећи се Духом светим, умножаваху се. Од дана када се 1ави та! чудан похав, Савле се сасвим изменио. Као нахревноснш гонилац христове цркве он сад постане нахревносниш служитељ њен. Као апостол Павле, а не већ Савел, он хе проповедао име божиГе у удаљенима крахевима; више се трудио него сви други апостоли, више Ге од свих страдао, и у посланицама од Бога задахнутим, изложио нам хе правила хришћанског живота. Апостол Павле представља нам образац тога, што 1е сваки хришћанин, према свошм силама дужан чинити. Познавши Господа Исуса, сазнавши његову вољу, он се сав ода њему ; он Ге одао сво срце, све споеобности ума, све силе пламтеће сво1е душе, — време, сво1е трудове, све ге ово Богу посветио. Он већ ниГе иринадлежао себи, но Христу кош га хе искупио и призвао; он му 1е служио као љубећи син и као веран слуга; не као надничар, кош рмди хладно и споро, само из страха због казни или за награду. Он Ге сав свог живот посветио на дело, коге му Ге Бог препоручио. Чуства благодарности и љубави, кошма Ге исиуњено његово срце, побуђуху у њему тако делање, какво не могу да побуде никакве земаљске цељи, никакве личне угодности: Чер све земаљско изчезава, но љубав к Богу у души, осиГано! благодећу , неслаби, не гаси се, већ све већа