Пастир

309

нечувена довде мисао! Та и помисли о човечанству до овог времена нико нте имао , а то ли да мисли о општини коГа би обимала у себи све народе, — народе, кош су имали разне по^мове и погледе на веру, наду и љував. И ово велико дело морали су свршити неколико људи из оног народа кош 1е у старо доба нашрезрениш био, људи, кош нису имали никаквог научвог изображења, кош су били из простог сталежа без сваке заштите са стране узвишених и силннх мТрл аго, -— људи кош нису имали никаквог оруђа за остварење овог великог и тешког дела осим ироноведи, и при том проповеди, коГа Ге се чинила Гудешма совллзномх а гелинима кезг>мТемг. На нрви поглед могло би се рећи, да Ге ова мисао не само чудновата, но и без паметна — али само би се онда могло рећи тако, кад ми неби знали да 1е њу саопштио онаг, коме Ге дана власт над небом и земљом. Проповедањем о крсту, они обратише народе к Христу. Исус Хриетое нше узбуђавао и нодржавао лажне наде у срцима свошх ученика: Он 1е њима предсказао, да ће њихова будућност бити жалосна и да их чека мученичка смрт,- но не гледагући на то, они обратише и преродише свет. И заиста^ ученици његови трпеше разна исмеТавања и гонења, нестрашише се ни саме смрти за веру Хриетову, но зато победише свет, основаше царство , — царство ко1е се може сматрати чудом ) историш, нагвећим благом за сво човечанство, Земља 1е видела много царства; нека од ових беГаху тако велика, да су обухватала половину познатог нам круга земног, и чинило се, да су та царства тако тврда и непоколебљива да њиховом суштаствовању неће бити никад краГа. Ми се обично чудимо таквом уму, кош могаше свршити такво дело; но морамо признати да све то изчезава пред чудним здањем хришћанске цркве. Премда се и сада види борба против цркве; но ми знамо, да се она не бош тих напада1а, шла добише у садање време такву важност и