Пастир

312

Незнабоштво имађаше сво1у Философиху, али нте знало за истину. ФилосоФиГа беГаше сумљива и не Гасна. Израил Ге имао почетав истине у одкровењу, али дух Формалне законитости убио Ге у њему и последњу искру љубави. Праведност његова састатала се у сахранењу спољних предписања. Хришћанство у лицу Исуса Христа, беше одговор и на Гедно и друго питање, Гер ге сам Исус Христос на1виши идеал истине и љувави. У њему се хришћани научише и Гедном и другом, они се научише истиног вери, а сав живот њихов био ге проникнут истинском љубављу. Љубав и вера — то Ге био нови живот, кош загедно са Спаситељем дође у свет. Први хришћани живљаху загедно, као Гедна ФамилиГа. Пример таквог удружног живлења, дао Ге сам Исус Христос; он Ге живео међу свошм ученицима, као отац у средини своге породице. Кад су седали за општу трпезу, он Ге ломио.лебац и раздавао свошм ученицима. Првим хришћанима, природно Ге било да задрже и сачуваГу оваг начин живота. И кад 1 е се њихова општина увеличала до неколико хиљада чланова, они су се тврдо држали тог обичаГа, и уколико се могло, сабирали се из иосебни доозова, и седаху за општу трпезу, тако као што се еабираГу у вече члавови велике породице, кош су се дневним — ртзнохарактерним пословима занимали. У овим сабрањима, читаху св. нисмо, и назидаваху се поучењма из њега ; збор завршиваху светом вечером. Хришћани првих времена, не гледаху на религиГу као на нешто особито, чему треба посвећавати време у храму или неколико минута у кући, већ сав њихов живот беше проникнут молитвом и братским живовањем. Осем ових домаћих религиозних сборова беГаху и други друштвени, на кошма се читаху Еванђеља за оне, кош на пољу стоГаху. ПоГање, молитва, читање и тумачење св. писма, призивање имена христовог — то Ге био почетак друштвеног богослужења. Сљеду1е додатак.