Пастир

311

самог почстка свог иа за цело време свог суштаствовања, у суштини она се ниГе измењивала: та вера, та надежда и љубав, ко1а Ге била душа за хришћане првих векова, определила Ге мисао и живот будућих поколења. Век апостолски представља нама се нагсветлишм — не зато што Фантазта наша тежи к томе да прошлост окружи погетском дивотом. Не; ми имамо нашерниГе писмене податке, кош нам Гасним боГама представљагу каква су апостолска времена. Тамо су Гасно описани греси и слабости, ништа ниГе сакривено нити увеличано, па опет — и као по невољи, душа наша, тежи к тог прошлости. Ово нше лажни романтизам, кош се не може успоредити са исторшском истином , — ово Ге Факт. Ово Ге наиепше чувство у нашох души, чуство истине, ко1е нам казуГе, да Ге цркв I божи1а , у та удаљена времена била много чистма и невинша. но што Ге у доцнига времена, кад се њеног првоначелног чистоти придружило много коге чега што Ге не истинито и не чисто. Књига дела апостолских у кратким цртама и представља нам цркву каква она бе1аше у прве дане свог постанка; но те кратке црте, тако су Гасне, и таквим сГашим богама нацртане, да нам оне представљагу у сво1 пуноћи религнозан и наравствени живот првог хришћанина, и опомињу нас да се с тугом сетимо тог растогања ко1е нас одели ненроходном бездном од њих. Први хришћани осташе [еднако у науци апостолског, и у заГедници, и у ломљењу хљеба, и у молитвама (Дген 2, 42.) У множине, кош вероваху ту нову веру, беше гедно срце и Гедна душа (деган. 4 32.) Стари свет задаваше себи два питања ко1а не могаше разрешити. Шта ге то истина? — ово беше прво питање. Ко Ге мо 1 ближњи ? •— друго. Хедно Ге питање предложио Пилат, а друго књижник. Прво питање беГаше незнабожачко, а друго гудешко.