Пастир

331

старагући се о управи црквеноГ и о духовенсту и просвети народњо1, него сами хараГу цркве и намастире , гњече православни народ и духовенство, и старагу се да униште све ШТО 1е српско. (Наотавиће се.)

Исторша апостолске цркве. (прерадио с руског Ђ. Живоин) ^ ^ (Наставак.)

Л

V

ч л

У животу древних Гудега и незнабожаца, хришћанска вера гавила се новом неком силом. Тешко Ге иго лежало на израилћанину. Сваки корак његов био 1е ограничен законом, и свако нарушење овог закона. било Ге у исто време и грехом против Бога. Ко 1 е се мого похвалити да Ге он у свему испунио закон? Шта више, наГвећа тачност при испуњавању тог закона, ниГе могла избавити човека од погрешака, а по томе и од осуде за грехе. Приношене су тако зване очистителне жртве,- сваки су се дан повторавале те жртве у храму; али савршено очистити савест, и избавити се од обвинења — нте могуће било. Писања пророчка, била су испуњена предсказања о њиовом времену спасења. А међу тим, у продужењу четири стотине година, уста нророка била су нема. Околности и положаГ израиља, с дана на дан постагао ге гори. Да ли се неће скоро гавити обеђана помоћ? Такве су биле мисли, коге волноваху душу благочестивог израилћанина. Ако 1е се са овим жалосним осећаима и радостна нада придружила, да ге то Он, Исус назаре1ски кош 1е давно обећан људма, за ким су одавно уздисали и кош се напослетку Гавио да ге ту већ краГ закону, да се испунила обећања, одкриле милости, врата спасења, пут к небу, — то какав преврат чуства и мисли морао 1е бити пробуђен у души ново-обраћених! Премда су вође народње