Пастир

338

начин живлења сходан духу времена, нерачунећи гата трпи морална страна свештеникова отуда. Узмите само то , како ценимо и Гедно приватно лице, а некамоли свегатеника кад он, била слава, заветина, даћа или весеље, зашао па богомољигае и иште. То1е гатетно за веру и носиоце а стидно за сво друшство гледати онога, кош врши на1свети1е дело измирења Бога с људма; гледати свога душепопечитеља, да тако џебрачи и до ада се унижива, само да прибави злеудна ужитка себи и породици свошћ Из оваког стања свештеног огледагу се 1 асно сви погедини узроци кош понеког свештеника одвуку с правога пута у вртлог страети чиме заборави и на своГе високо определење. Па и с тога Ге потребно стање свештенотва боље уредити како већег одпадка у томе неби било. Да свештенство може сваковрсном послу користити ево 10Ш доказа за то. Свештенство може свошм положа 1 ем Гедну велику у слугу принети друшству у томе, ако према могућности номаже болнима, поред душевне утехе н другим целителним сретствима. Код нас где лекар неможе свуда да доспе пошто ге гедан на цело окружше, где су сеоске куће тако раштркане, свештенство би могло своим учешћем млогог браћи пре времена прекратити одлазак у гроб. Свештеник кад очита молитву болнику, и сада што год зна каже му да чини. А кад би свештеник и више шта учио и знао и кад би имао домаћег лекара и ручну апотеку , он би могао и више добра сво 1 ог паствви учинити. Поред молитве овог дугаевног подкреилења казао би му шшт како ће се лечити. Овде нше реч о великим болестима где и нагвештиш лекари Гедва налазе помоћи, него о мањим и таковим из кош се друге опасне болести рађагу као терлема, врућица и т. д. коГе би се могле с малим одклонити само да му Ге имао ко казати да пусти крв, да не Геде и не пте што ге противно као што то бива већином по селима. Чим се ко разболе одма навале нонудама на по-