Пастир

342

слушагу ириповедку о чудном његовсм ослобођењу. Одма известе о томе и Хакова и сву браћу. Петар пак, оставивши Херусалим, отиде на другу страну. проповедагући свуда путем слово божиГе, и призиваГући људе да се покаГу и крсте. Кад су идућег Гутра видели, да Петра нема у тамници, отвори се велика вика. Ирод, у Гарости, заповеди да се казне стражари. Но његова сопствена смрт беше већ на прагу. Наскоро после ослобођења Петровог, одпутуГе он у КесариГу ради светковине коГа се држала у част императора. Тамо су дошли били посланици из Тира и Сидона; против кошх Ге Ирод био огорчен. Ирод, желећи да доведе посланике у удивлење своигом раскошношћу, прими шх торжествено: Он седне на богати престо у изредном оделу од србрног ткања, коГе 1е заслепљавало очи присуствуГућима свошм сгаГноћом. Кад Ге Ирод почео говорити иосланицима, народ и окружавагући га дворГани прекидали су му реч усклицима: „то Бог говори, а не човек.“ Ирод радо слушаше те ласкаве речи , но наГеданпут анђео божш порази га изненадном болешћу, зато. што Ге се он погордио и нше одао славу Господу. Близу стогећи изнесу га из сабора, и на пет дана после тога, он умре у ужасним мукама, изеден будући црвима. Каквим се чудним начином у ова два догађага Гавља1 у сила и помоћ Господа, на помоћ његовим верним слугама, и на страх онима, кош против њега устагу! Апостол Петар, верни слуга Христов, затворен у тамницу, окован ланцима, осуђен на смрт? Мислило се за њега нема наде на избавлење; и нема где да тражи помоћи. Но Господ Ге увек близу свошх верних и рука 1е његова снажна. Он чудним начином ослобођава Петра, и изненада враћа га његовим пршатељима, кош су га жалили и молили се за њ. Одма затим ми видимо Ирода у сГашости земаљског величанства: окружен богатством, славом, њега славе и преузносе. Но он се погордио, он Ге заборавио на Бога, и гони