Пастир

352

учини нагвећом жртвом пожара какав пнп не беше у целоме свету. У продужењу 6 дана таласао се пламен над Римом као сиње море, и сав се скоро дим претворио у пепео. Мисао, да ге Нерон био узроком тог грдног пожара врло се беше распространила, па и нема никакве сумње о иетинитости те мисли. У гомили оних кош су убшали и налили варош, били су и неки од слугу Неронових. И он сам са злобном радошћу гледао Ге са висине Гедне куле оваг ужасни призор пожара. Да би какогод одклонио од себе ово подозрење, он почне обарати сву вривицу на хришћане, и они су били предавани на1зверски1им мукама и испитима,- њих су замотавали у животињске коже, и давали их дивљим псима да их растргну и по1еду; њих раснињаху на крстове, обвшали су их катрањавим платном привезивали за диреке у баштама нероновим, и они су светлили његовим ноћњим увеселењима у место буктиња. По свог нрилици, у време овог ужасног гонења у Риму, погибоше врховни апостоли Петар и Павле. Први као што Ге иознато, распет Ге на крст, а други посечен мачом , као римски грађанин. Црква у лицу ова два мужа изгуби наГвећу своуу потпору. Но ап. Петар геданпут за свагда утврдио 1е њен основ, а ап. Павле осигурао њену будућноет. У то време црн облак ношаше се над Худеом — 1ерусалим беГаше близак свом падењу. Страшни признаци наговешћавали су, да 1е ту (близу) суд божш. Притворно полу-умни човек, по имену Исус у нагвећем весељу на празник кугци, поче се из гласа дерати и оплакивати надење Герусалима. Прича се, да у потоњоГ години пред падењем ћерусалима, баш на празник пасхе, огромна бакарна врата на храму отворила се сама, и чуо се глас „агдмо одавде.“ Ова, и њима подобна предзнаменовања страшно су узнемиравала народ и предсказивала су велики ужас кош имађаше претргшти изврани син — Израил.