Пастир

340

Догина, Максима, Макарта, Силивестра АрсениЈа, Хеврема, СаватиГа, СтГехвана, Нестри1а Авсети1а, СНехвана ') Филипа МелентиГа, РухФима Евтими1а, Симеона. Симеона. Враћам се к манастиру Дужи. Док Ге Тврдош био станигате митрополита и калуђера, они су држали у Дужима стадо с пастирима, и тамо 1е живео 1 едан калуђер. Црква 1е била у Дужима, но врло мала и без сводова, и служила 1 е само за околне пастире. Покра 1 ње наодио Ге се 1 едан ред ниских Геднокатних ћелиГа на броГу шест, коГе су бнле покривене сламом. У таквом облику био 1е манастир Дужи и до 1.748 год. кад су у њему нагали уточиште и неки старци из Тврдоша. Познато ге да су у прошлом столећу хришћани трпели нагвећи притисак од турака. Турци ни под кош начин неби дозволили Дужским калуђерима, да покршу своте ћели1е плочама. Но 1748. год. у Херцеговину дошао те неки Осман иаша и калуђери плативши му добро, измоле од њега дозволење, да покриту своте ћелте, што су учииили те исте године. Па као што 1е манастир Дужи и новосазидани манастир Савина, кош се наоди близу Кастелново, и сазидан преселившимсе калуђерима у 1695 год. затедно са митрополитом Саватитем; то оба та манастира састављали су може се рећи тедну брагиту, и до дана данашњег међу калуђерима обе обители суштаствуту братска осећања. Манастир Дужи као пре!емник Тврдоша био те од самог почетка свог општежителан, и заузимао Ге ирво место међу манастирима у Херцеговини. Калуђери дужски штовани су за своГе смирење, братску узагамну љубав, и за знање читања елавенских књига (другог вишег образовања они нису имали, као шго га у опште нема и до дана данашњег у Херцеговини.) У еледетву тог особитог иоштовања, ко!е су они заслужили, из њихове вратшс бирани су српским патриГарима пастири за цркву Херцеговинску. Тако 1 ) Запис та1 као што се види састављен Ге до разорења Тврдоша, Гер име посљедњег митрополита Саватша у њега шпе унешепо.