Пастир

376

ме!“ свети Михаило помози ми!“ Они што се ту десише, дивише се и чудише сили божишц слављаху свету Троицу, и увеличаваху помоћ св. Архистратига Михаила. Кад виђе Елин да му Ге ћерка оздравила, одвећ се радоваше, и одма се крсти са свошм ћерком, са целом Фамилишм и са свима кош су с њиме дошли. За знак велике благодарности начини он на том месту прекрасну цркву, у славу и чест св. Архистратига Михаила вогводз небеених сила лепо Ге накити, и у њог помоли Госпду Богу, пак се врати свошг кући. Кад Ге прошло 90 година одкако Ге храм начињен, дође к њему Гедан младић из Херапоља, коме бегаше 10 година, и кош се зваше Архин. Родитељи му беху хришћани. Архип бегаш врло добро васпитан, он Ге од тог времена у то1 цркви живио, и клисарску службу вршио. Правило своме свгдашњем животу положио беше овако: одкако Ге примио ову дужност у цркви, геднако Ге служио Богу, нити Ге гео месо, нити леба, но еамо помало зеља, ко1е Ге по пустињи брао, вина нте пио никако, само 1е пио воду и то у мало 1 коликоћи; и таквим уздржањем већ Ге умртвио сво1е тело. Ето каквим се врлинама беГаше одао блажени Архип у свош 1 младости, коГе ге подржавао и до последње своге старости. Он се Геднако приближавао Богу, избегаво Ге све телесне жеље, а тежио да духовни живот свог проводи. Одело његово небегаше скупоцено, он имађаше само две хаљине, коГе су биле од дебеле материГе, од онакве исте као што су вреће, Гедну хаљину носаше на телу, а другом покриваше постељу, коГа бегаше од шиљатог камења прострта; а покривао Ге своГу постељу зато, да неби они, кош дођу светоГ цркви видели, на каквом оштром камењу спава. Подглавач му бегаше Гастук напуњен трњем. Ето каква бегаше постеља тога блаженог подвижника Архипа, и како он одмараше своГе изнемогло тело, кад Ге по природц морао спавати, полагаГући га на оштро камење и трње,