Пастир

381

околних винограда, Село Освигово моралоГе да да1е осем пшенице шш и оеам дебелих свиња томе монастиру. Кор1атовић Ге напослетку завештао да даГе до свога сопственог имања сваке године по 10 кибала (200 к. кибла. си1и1и§ пгаенице томе монастиру; толико ражи, 4 акова вина, 100 крупица соли (СарШев ааНб) и сто Форината сребра (1,оп§1 Попп 1 ). Све ге ово означено у завешта1у, изданом у Мукачеву 8-ог Марта 1360. Незнамо ништа о првим старешинама овога манастира а тако исто и о његовим калуђерима. Кад узмемо у призрење, да се народно насељење и сад шш држи источне вере што живи у то1 околини, па се с тога можемо без сваке сумње закључити, да благочастиви кнез не би доиста саградио та1, а да то не!е изиекивала духовна потреба овог многоброшог народа, кош припадаше источно! цркви. По овоме дакле неможе бити сумње да се не 1е у оно време налазила енисвопека столица или у Марморошу или у самоме Мукачеву. Ми се нимало не колебамо кад ово тврдимо, од чести на отнову тога, што мукачевске владике до скорашњих времена носише наслов не само мукачевских већ и марморошких, а од чести и потоме, што се не може претпоставити, да не би многоброшо стадо Христово, коге живи у крилу источне цркве имало овде свога пастира. Па кад се прекрати лоза кнеза Тодора КорГатовића до послетка, онда му имање опет пређе у благашицу. Калуђери желећи да обезбеде света права сво!а на управу манастирску и његове дохотке , морали су деттвовати у угарских краљева, да потврђуГу њихове иовеље. Тако Ге и било у ствари, хер у 1458 г. добшу од матере Корвина (краља) грамату, дату свештенику Луки, котм се уступагу калуђерима права да управљагу монастирем и двама селима: Бобивиштен и Лавком са свим дохоцима и угодностима ових села. Али Ге само чудновато, како се не спомиње у последњо! грамати о другим дохотцима, кош прииадаху монастиру на основу