Пастир

361

вером и љубављу светом причешћу, *) као врелу нашег душевног спаеења. У храму смо се опет сабрали — у еимволу хришћанства, — и у месту благодатних средстава божишх, ту смо се стекли, и донели по свећицу и тамГана, као милу жртву Вогу; но ако нисмо то с чистим срцем пуним љубави принели. бадавасмо жртвовали, Гер нит ће плам од свећице, нит мирие од тамгана допрети до престола божшега те тим молитва остати не услишна, а жеља не испуњена, кош пак ни то ниГе могао донети, доста му Ге, да срце скрушено и смирено, а дух кротак на олтар Богу принесе, а то 1е Гош милиГа и пршатнша жртва БогуКош се дакле туђе од цркве, тш стоГе далеко од извора благодати, а блажени су они, кош у храму божшем живе! Тш су дрво, коГе 1е засађено при врелу воде, и ко!е обилате плодове доноси, 1ер коги год недељом и нразником у цркву дођу и слово божиГе слушаГу, свагда као нови и препорођени кући долазе. Ни Ге бадава пророк Давид ублажавао оне. што у храму божшем живе, ни 1е се бадава и он само радовао, кад му ко рекне: „хаГдмо у храм Господањ.“ Не осећамо ли се и ми другчишма, кад се из цркве вратимо кући, Гер смо у многом добили више него што смо имали? Па кад таке лепе користи од свете цркве имамо, кад благодатне даре од ње добивамо, то ее по себи питање рађа: зашто тако као што Ге сад пуна црква нше сваке недеље и празника ? На ово Ге лако одговорити: многи немаГу нужде, па зато и не долазе; док не паднемо у болест, незнамо ценити здравља; тако 1е и овде. Док кога не иримора каква нужда, донде неће доћи у цркву. Но ако нас икош празник опомиње на жртву, зацело нае на то сећа данашњи угодник св. Или1а. Познато нам 1е како Ге Бог на молбу пророкову затворио небо, те не ороси земљу киша за пунн три године и шест месеци, одкуд се роди глад, коГа многе липш живота. Знамо како и данас често наступи пролеће ил лето сушно, па жељно очекуГемо благодетну кишу, с тога