Пастир

као што смб сабрали данас овде, тако сКупљаГмо се недељом и празником у нашим местним храмовима. припада1мо смерно Богу и иштимо од њега за раниге помоћи и благослова, па ће нам поља бити прекривена родом и берићетом, а домови здрављем и душевним миром. Ми смо браћо! Срби православни по свом духу богомољци, ми смо у дужностима точни благи и мирољубиви, побожни; но покраГ свега тога ретко у цркву долазимо. Између толиких празника и недеља, ми Гедва на ускрс, божић и о слави црквенско! напуњавамо цркву. А зашто то да чинимо, кад код других суеедник народа то не видимо. А србин нарочито несме то чинити, Гер му Ге вера и народност подгеднако света, света нам ге нарочито зато, што нам 1е црква народна, што нам народност у цркви живи. Па кад нам Ге црква народна, то 1е тим више морамо љубити, него икош други народи, код кошх то нше. Ми као синови Једног народа, 1 едне маше цркве, међу собом смо браћа рођена, а као браћа морамо и треба да смо себи на1бољи пригатељи. Ми красимо без ичше туђе помоћи наше свете храмове, прилажемо штедро на цркве и манастире, а то Ге доказ и знак, да их љубимо и уважавамо; па кад их љубимо и поштуГемо, то зашто их непоходимо кад год можемо? Не будимо само слушаоци слова божигег, него и точни изврштељи; пригнимо наша срца пред престол Оца небесног и помолимо се као и данас топло светом пророку Илиш, сваке недеље и празника, па ћемо тим доказати , да нам Ге вера и народност света и мила, и да обоГе срцем и душом љубимо и онда ће тек сваки србин слободно моћи рећи с пророком Давидом: „Господе! омилио ми Ге стан дома твоГега и место насеља славе тро1е!“ Говорио у Ст. Пазуви на св. Или1у. ИкколаЈевић,

евештеник.