Пастир

363

Исторма хрншћаеске цркве. VII. Прво алостолско лутовање Павлово и Варкавино у Килар и малу Азшу. (ДГеГани. Апоет. XIV) Приповедили смо, да су Савле и Варнава послани били из Антиохиге у Терусалим са милостињом за оскудну браћу. Пробавивши неко време у Терусалиму, они се врате у Антиохту, и доведу са собом младог ученика , по имену 1ована Марка, сродника Варнавиног. На цркви антиохиско! почивала Ге благодат божи!а; она Ге се брзо умножавала и држала хе међу своим члановима велики брог људи за светеи угодне Богу. Св. писмо назива пр ороцима и учитељима Варнаву, Савла, Симона названог Нигером, Луцша КиринеГца, и Мануила. Кад су оии служили Господу и постили се, Дух свети заповеди им да одвоГе од себе Варнаву и Савла на нарочито дело, напред за њи одређено; и тада су браћа, свршивши пост и молитву, положили на њи руке и одпустили их. Варнава и Савле одређени су били на проповедање у другим странама. Овде имамо да обратимо пажњу на ред управљања , кош 1е испуњаван у првенству!ућоГ цркви. Варнава и Савле, назначени самим Духом божишм, лрималу рукополагање од цркве. Полагање руку има у Гедно благослов и посвећење. Они се спремаГу за дело своГе молитвом и постом. За спомен како тога поста, тако и других, овом подобних, установљен хе код нас алостолскш лост , познат више под именом Петрова поста; но ово назвање шне сасвим правилно. Варнава и Савле, следуГући речима св. Духа, крену се на пут; с њима Ге био и Тован Марко, кош их 1 е служиоПре свега они посете остров Кипар, место рођења Варнавиног. Становници тога острова ревносно су служили боговима незнабожачким; но ипак Ге управитељ тога острова,