Пастир

392

\

сузама умољавао га ге, да одустане од сво1е намере. У от време дође гаваз пашин и позове Нектарша самог: он се опрости са игуманом и отиде с гавазом. Кад су га водили к паши два каваза увате га за руке, а паша свогом руком ударига ножем. Но он Ге се тако тргао, да Ге оба каваза обалио на иод и Гуришио на пашу, да га закоље; но у ту минуту, падну му на памет речи игумана , и рука, у комА ге он већ држао отети од паше нож повратила Ге се на своГе место. У то време кавази су успели опет уватити га, смртно га ране. Труп његов извуку на авлиГу раздену га, и тек 1 е што Ге се почело свитати повуку га кроз варош на вешала ко1а су била намештена при улазку у варош, ту су га обесили онако мртвог. Он Ге висио три дана, и може бити, да бих Гош и више висио на вешалама да нису неки старци отишли к паши, и с великим страом измоли дозволење да скину његово тело; њега су саранили у цркви, што 1е у селу Подглављу. Да1 му Боже царство небесно! У 1812 год. био 1е постављен за игумана Партенте Петровић и управљао ге манастиром до 1844 год. Он ге начинио ћелиГе, и купио доста земље за манастир. За доста дуго време свога настоГатељства, он Ге више пута етрадао од турака. Али-паша Сточевић неколико пута узимао 1е новце од манастира; а геданпут ге хтео да убиге Партенша, због звона, коГе Ге Гошт у старо време пренешено било из Тврдоша у Дужи и намегаћено на стубовима те Ге оглашавало нразничне и недељне дане. Требински турци, давно су се љутили на то звоно, и жалили су се паши на игумана и говорили су да ниГедан прави турчи већ не може прићи к Дужима, због тога што тамо звоно звони, као у ђаурскоГ земљи. Међу Требињским турцима нагжешћи враг звона био Хаџи бег Релубеговић синовац паше Сточевића, кош Ге имао на њега велики уплив. Паша дозове игумана каже му све и заврши свогу реч тиме, да се он може одкупити од казни, но да звоно мора сместити у унутраш-